I budite zajedno, ali ne odveč blizu:
Jer, i stupovi u hramu razdvojeni stoje,
A hrast i čempres ne rastu jedan drugome u sjenci.
Kahlil Gibran
Dovoljno blizu,
a dovoljno daleko
da jedno u drugo gledamo,
da ista nas zraka sunca grije
i isti oblak kapima kiše umiva.
Dovoljno blizu
da šapat drugog čujemo,
da misao naša u drugom odjekuje
i da isti sanjamo san.
Dovoljno daleko
da jedno se drugom divimo,
da se svatko od nas san put neba diže,
da zajedno rukama zagrlimo sunce.
Dovoljno blizu,
a dovoljno daleko
da ljubav između nas pleše,
da mi plešemo koracima njenim
i da smo sretni.
