Bilo bi mi lakše da te mogu mrziti,
mrziti zbog crvene ruže,
zbog tvojih ruku u kojima sam najsigurnija i najranjivija,
mrziti te zbog svih napisanih pjesama,
zbog samo nama znanih tajni, zbog Cohena.
Bilo bi mi lakše da mogu izbrisati taj osmjeh sa tvog lica
zbog kojeg se noću budim,
isprati okus tvojih usana
koji je izbrisao sve ostale okuse,
izgladiti tragove tvojih ruku na meni,
tragove u meni, bez kojih više ne postojim.
Bilo bi mi lakše da te mogu mrziti
količinom ljubavi,
količinom dovoljnom da opet postojim i bez tebe.
Bilo bi mi lakše,
jer bi proljeće opet mirisalo na proljeće,
jer bi nebo opet imalo svoje boje, a ne boje tvojih očiju,
jer bi vjetar opet češljao breze,
jer bi znala disati bez tebe.
Bilo bi mi lakše da te mogu mrziti,
barem malo,
da te mogu, barem malo, manje voljeti.
